Pi­še: Zo­ran Ša­po­njić


Bri­tan­ci­ma je do­sta Evrop­ske uni­je pa su ju­če od­lu­či­li da je na­pu­ste. Do­nald Tusk, pred­sjed­nik Evrop­skog sa­vje­ta, odr­žao je ju­tros „emo­tiv­ni go­vor“ na tu te­mu, ali agen­ci­je ne ja­vlja­ju da li se polj­ski di­plo­ma­ta sem vi­dlji­vih emo­ci­ja i ras­pla­kao nad sud­bi­nom EU. Nje­mač­ki mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Frank Val­ter Štajn­ma­jer iz­ja­vio je da je sva­nuo „tu­žan dan“ za Evrop­sku uni­ju, ali se ni­je ras­pla­kao, ne­go je nje­mač­ki mi­ni­star fi­nan­si­ja Šoj­ble, još ju­če dok su gla­sa­li, pri­pri­je­tio Bri­tan­ci­ma da će ih iz­la­zak iz EU ko­šta­ti!
Isto­vre­me­no, ho­land­ski mi­ni­star spolj­nih po­slo­va na­ja­vio je re­fe­ren­dum po­put bri­tan­skog i u svo­joj ze­mlji. Slič­na vi­jest sti­že i iz Fran­cu­ske!
Mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Sr­bi­je Ivi­ca Da­čić ob­ja­vio je da Sr­bi­ja – „na­sta­vlja svoj evrop­ski put“ i da će „Sr­bi­ja na­sta­vi­ti svoj po­sao“, od­no­sno da, je­dan po je­dan, ispu­nja­va uslo­ve Evrop­ske uni­je! Mi­ni­star to, isti­na je, ni­je re­kao, ali je vje­ro­vat­no mi­slio – na­sta­vi­će­mo da is­pu­nja­va­mo uslo­ve EU i kad je ne bu­de bi­lo! Na­pri­jed u Evrop­sku uni­ju, ma­kar i ras­pad­nu­tu, i ni­ko nas na tom pu­tu ne­će za­u­sta­vi­ti!
Dok EU či­nov­ni­ci da­nas bri­šu su­ze po bri­sel­skim kan­ce­la­ri­ja­ma, za­bri­nu­ti pri­je sud­bi­ne Uni­je za svo­je apa­na­že, vi­so­ke pla­te, fo­te­lje i po­vla­sti­ce, naš mi­ni­star je efi­ka­sno umi­rio glad­ne Sr­be za­bri­nu­te re­zul­ta­ti­ma bri­tan­skog re­fe­ren­du­ma. Ka­že mi­ni­star, ono što su Bri­tan­ci od­lu­či­li ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa Sr­bi­jom, pa – do­ma­će gra­đan­stvo mo­že u tom po­gle­du osta­ti mir­no! Sve je za­či­nio i po­ru­kom da od­lu­ka Bri­ta­na­ca ni­ka­ko „ne­će uti­ca­ti na ne­sta­ja­nje EU i evrop­ske ide­je“!!!
Mo­ram pri­zna­ti da je i na me­ne iz­ja­va mi­ni­stra umi­ru­ju­će dje­lo­va­la, jer su me ka­sno noć­ne vi­je­sti ko­je su na­go­vje­šta­va­le breg­zit Bri­ta­ni­je, i te ka­ko uz­ne­mi­ri­le. Za­to je iz­ja­va mi­ni­stra za me­ne bi­la kao me­lem na ra­nu. Shva­tio sam je kao po­ru­ku i obe­ća­nje da će Sr­bi­ja is­tra­ja­ti na svom evrop­skom pu­tu ma­kar i po­lo­vi­na sa­da­šnjih čla­ni­ca na­ja­vi­la slič­ne re­fe­ren­du­me. Shva­tio sam je kao po­ru­ku na­ro­du da će Sr­bi­ja na­sta­vi­ti da is­pu­nja­va za­htje­ve EU i otva­ra po­gla­vlja ma­kar EU i ne­sta­la i sa­svim se ras­pa­la… Shva­tio sam je kao po­ru­ku i čvr­sto obe­ća­nje da će­mo mi po­sto­ja­no ko­ra­ča­ti evrop­skim pu­tem ma­kar on vo­dio pra­vo u pro­va­li­ju! To se zo­ve po­sto­ja­nost u uvje­re­nju!
Jer, EU ne­ma al­ter­na­ti­vu, ma­kar i ne­sta­la, ma­kar se ras­pa­la!
Isto­vre­me­no, sa­mo dan pri­je ne­go što su Bri­tan­ci do­ni­je­li od­lu­ku ko­ja ne­će uti­ca­ti ni na Sr­bi­ju ni na svi­jet, u Be­o­gra­du su „čla­no­vi stal­ne delegacije Na­rod­ne skup­šti­ne Sr­bi­je u Parlamentarnoj skup­šti­ni NATO i eks­pert­ska delegacija NATO-a“ za­klju­či­li ka­ko tre­ba uči­ni­ti sve, i mo­gu­će i ne­mo­gu­će, da i Srbija i NATO daju do­pri­nos ka­ko bi se od­nos javnosti u Srbiji pre­ma sa­rad­nji sa Alijansom pro­mi­je­nio i objasnilo gra­đa­ni­ma za­što je ta sa­rad­nja po­treb­na!
Sve uči­ni­ti ka­ko bi se Sr­bi­ma raz­ja­sni­lo da je NA­TO u stva­ri do­bar, da NA­TO mi­sli do­bro sva­kom Sr­bi­nu po­na­o­sob, da smo mi sa­mi kri­vi za ono što su nam ura­di­li 1999. go­di­ne i ka­sni­je, i da bi mi tre­ba­lo da za­mo­li­mo NA­TO da nam opro­sti što je bio pri­mo­ran da nas bom­bar­du­je! Ta­ko­đe, vje­ro­vat­no bi, či­tam iz go­re na­ve­de­nih za­klju­ča­ka, Sr­bi tre­ba­lo da se iz­vi­nu NA­TO-u što je Sr­bi­ja ta­ko ma­la ze­mlja i što 1999. go­di­ne ni­je bi­lo vi­še pro­sto­ra ka­ko bi na nas ba­ci­li još bom­bi, osi­ro­ma­še­nog ura­ni­ju­ma i osta­lih mi­lo­srd­nih pred­me­ta.
„Kud Si­mo­vi­ću“ – re­kao bi ne­kad slav­ni Mla­den De­lić.
Za­i­sta kud smo mi to kre­nu­li? Ho­će li nam i na­red­nih da­na, a u to ne­sum­njam ni ma­lo, upor­no po­na­vlja­ti da EU ne­ma al­ter­na­ti­vu, da breg­zit ne­ma ve­ze sa na­ma i na­šom bu­duć­no­šću, i da mi ne­ma­mo kud ne­go u ma­glu EU ko­ja se ras­pa­da? Ili će ne­ko, us­put ba­rem, po­me­nu­ti da je vri­je­me da se po­sum­nja u je­di­nu i ne­pri­ko­sno­ve­nu al­ter­na­ti­vu i ka­že da je do­šlo vri­je­me da se iz­laz po­tra­ži i na dru­goj stra­ni?
Ko zna, mo­žda nas na­red­nih da­na ubi­je­de da će po­sle re­fe­ren­du­ma pro­pa­sti Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, a ne EU?
www.iskra.co